U današnjem digitalnom dobu, društvene mreže su postale sastavni deo našeg svakodnevnog života, oblikuju način na koji komuniciramo, konzumiramo informacije i komuniciramo sa svetom oko nas. Međutim, pojavila se jedna “suptilna” promena u načinu na koji korisnici koriste sadržaj na ovim platformama – porast “pasivnog konzumerizma”.

Šta je zapravo pasivni konzumerizam i kako utiče na angažovanje društvenih medija? 

Pasivni konzumerizam podrazumeva upotrebu sadržaja na društvenim mrežama bez potrebe za interakcijom sa njima. Ovako je izgledalo naše prethodno iskustvo sa medijima – tradicionalnim medijima kao što su televizija, radio, štampani oglasi i bilbordi. Sad ova vrsta interakcije počinje da uključuje i digitalne medije kao što su servisi za striming, podkasti i društvene mreže ali i platforme, pre svega TikTok, Youtube  i Instagram. Do sada su društvene mreže bile viđene kao prostor za društvenu interakciju, gde korisnici dele interesantne momente, ili novosti iz sopstvenog života i tako se povezuju sa prijateljima i porodicom i učestvuju u razmeni informacija. U poslednjih par godina, vidimo pomak ka pasivnom konzumiraju sadržaja, u stvari uglavnom scrolovanju kroz feedove bez angažovanja ili bilo kakve interakcije sa objavama. 

Šta to znači? Da nam je manje važno šta rade naši prijatelji na mrežama, već se okrećemo i više nas zanima sadržaj koji je u skladu sa našim interesovanjima, hobijima, profesijom?

Da li ovo znači i da je lično postalo manje važno?

Ovaj pomak ka potrošnji orijentisanoj na interese opisuje i jedan širi trend ka personalizovanim iskustvima sadržaja, gde korisnici traže informacije i zabavu prilagođene njihovim individualnim ukusima. Algoritmi na svim društvenim mrežama rade po principu “šta vas interesuje”, odnosno vremenom sve više smanjuje sadržaj koji ostavlaju naši prijatelji, a sve više sadržaja vidimo koji je prepoznat kao nama važan. Prema izveštaju Hootsuite-a, prosečan korisnik društvenih mreža provede otprilike 2 sata i 24 minuta dnevno skrolujući kroz različite platforme, pri čemu je veći deo ovog vremena posvećen pasivnoj potrošnji sadržaja.

Trend koji takođe pokazuje da nam društvene mreže više ne pomažu kada je povezivanje sa prijateljima važno, je sve veći procenat ljudi koji kažu da su usamljeni više nego prethodnih godina? Istraživanje sprovedeno 2022. u 142 zemlje pokazalo je da je oko 24% ljudi starijih od 15 godina izjavilo da se osećaju veoma usamljeno ili prilično usamljeno na pitanje: „Koliko se osećate usamljeno? 

Da li će nam ovaj trend otvoriti oči, da li ćemo početi više da se družimo offline? Da li ćemo umesto 2 sata i 24 minuta, provesti bar 1 sat sa svojim prijateljima i porodicom u direktnom kontaktu, ili ćemo i dalje biti “samo kozumenti”? 

Tekst preuzet sa: https://www.wma.rs/article/337